Znam da znaš da se ovo sivilo uvuklo tako duboko u nas. Znam da znaš da su ovi bedemi sve viši, sve duži. Al vuče me ova sila u meni  ka tvojim rukama, dodiru tvom.  Znam kako je čudna ova praznina, nepostojanost zagrljaja. Znam da znaš a ipak te volim. Kad graciozna...

Spustila sam glavu po ko zna koji put na tvoje grudi i ništa. Pogledom te milovala a duša samo zaplakala. Ruke ti pružila prazninu zagrlila. Ostao si jak i snažan, silnom mirnoćom okovan. Bacio si pred mene ruže nemira, okrenuo leđa i bez glasa odšetao. Otišao si tako...

Znaš da više nisam ja, da je srce, nakrivljeno puklo na pola. I kad naslonim glavu na tvoje rame u duši jecaj se promuklo smije. Kad me tvoja ruka tišinom nježnosti obgrli na licu trag se nevidljive suze otisne. Znaš da posle umornih dana moj smijeh samo je trag...

I opet ta težina se prolama. Svojom izbezumljenom hladnoćom udara, odbija se i vraća na moja umorna pleća. Ni glasa nisam pustila a tako bih kriknula od stravičnosti što kao nož utrobu mi para. Suza mi tako lomljiva lice načela, pogled sam sakrila kao mučenik životu...

Ponekad u tišini ove sobe tražim mir. Dok sa krova ledenice bolno se kidaju ja bježim u mir zidova svojih. Bježim od realnosti surovog dana, drskog ugriza što dušu mi nače, radost izblijedi. Ustanem ja i izađem na taj hladan dan i drhti mi tijelo ali radim, smijem se,...

Znam da ćutim i sad kao  nekad. Ćutala sam da bi te zadržala a svaka tvoja mana bila je tako malena. Ćutala sam jer sam mislila da je ljubav ono što me pokreće, ono što mi daje snagu. Ćutala sam i nisam znala da i pored ćutanja tvoj korak je tiho produžio dalje od...