SAMO NEBO ZNA KOLIKO TUGE
U OBIČNOM ČOVJEKU IMA
I SAMO JA ZNAM ŠTA U MENI TINJA
ŠTA ME TO IZ DANA U DAN UBIJA
BAŠ SVE, ODJEDNOM SE SMRAČI
U DUŠU TAMA SE UVLAČI
A NADA NIGDJE NE SIJA
NOĆI PROKLETO DUGE BEZ SNA
KO RUKU SPASA DA PRUŽI
DA ZAGRLI, DUŠU ISPUNI
OTJERA MRAK I TUGU
PONUDI BAR NEKI SPAS
KOME REĆI KOLIKO BOLI
KAD VJEČITI STRAH
IZNAD TEBE STOJI
A DUŠA SE KIDA I LOMI
SVI ODLAZE, U NOVI ŽIVOT
SAMO JA KAO DA SE VRAĆAM
U NEKE DUBINE MRAKA I BOLI
I NEMA SPASA, JEDNOSTAVNO
UMIREM