Ja i danas mislim na nas
da smo umjesto pogleda
bar ruke spojili, jednom se voljeli.
Tako si blizu mene,
ja čeznem da te sretnem
da srce zalupa jače
i prestane da plače.
Da li ću se ipak, bar jednom
tvojom zvati, srce ti nesebično
dati, uz tebe se buditi.
I opet mislim na nas
šta li nas to sprečava danas,
kad naši pogledi govore sve,
kad usne žele da se spoje.
Opet ti pružam ruke
i kažem da te trebam ludo
i ne mogu više ovako
dođi, trebaš mi strašno…
