Pusti me da noćas mijesecu otvorim vrata, pusti me da golim rukama dotaknem staklo po kome kapljice kiše umorno klize. Okrećem se u vrtlogu tuge, nema tragova pod mojim stopalima, praznina me hladno za ruku vuče, stojim nepomično u sobi tu pored tebe i naslonim ruku...

Mislila sam vratiće te noć u moj zagrljaj kad te ona izda, čekala sam jutrima tvoj nemirni pogled da titra oko mene u rosnim kapljicama dala bih ti ovo života što mi je ostalo, pregršt nestrpljivih uzdaha. Mislila sam vratićeš se kad zaplače zora pred hladnom jesenjom...

Ako te noć donese u moje mračne odaje naći ćes samo ime svoje naći ćeš suze koje su zbog tebe tekle. Ako te noć donese slučajno, na put prošlosti sjeti se da je tu bilo drugačije, sjeti se da si mi tu dao snove. Ako te noć donese tamo gdje smo se glasno smijali sjeti...

Kada se jednom probudiš, a mene ne bude ne traži ruke koje su te grlile i usne koje su te ljubile. Zaboravi mene i moje ime zaklopi oči i tiho reci: "Ona ne postoji i nikad je bilo nije." Pusti suzu neka poteče, jer rana u srcu posle će manje da peče. Kada se probudiš...

Kiša dobuje u ritmu lagane muzike, negdje iz daljine čujem glasove, čujem šapate. Nebo je noćas tamnije samo ono zna one skrivene tragove noćas je sve u znaku ljubavi čujem tuđe korake. Negdje u daljini, crkvena zvona, noćas je otišla djevojka u neki trag zaborava a...

Odnjeće prve pahulje, trag sa mojih usana pokriće bijeli snijeg ona naša svitanja. Ja neću više da plačem nosim pregršt tuge i bola dosta je više nadanja ja nestajem sa bjelim pahuljama. Posle mene, ostaće prah i pepeo jedno slomljeno srce što je četiri zime čekalo....