Ponekad u tišini ove sobe tražim mir. Dok sa krova ledenice bolno se kidaju ja bježim u mir zidova svojih. Bježim od realnosti surovog dana, drskog ugriza što dušu mi nače, radost izblijedi. Ustanem ja i izađem na taj hladan dan i drhti mi tijelo ali radim, smijem se,...

Znam da ćutim i sad kao  nekad. Ćutala sam da bi te zadržala a svaka tvoja mana bila je tako malena. Ćutala sam jer sam mislila da je ljubav ono što me pokreće, ono što mi daje snagu. Ćutala sam i nisam znala da i pored ćutanja tvoj korak je tiho produžio dalje od...

Ja sam od onih koji je bezdušno ćute. Hladnoćom krijem riječi i ne odvajam se od uspomena. Samo ponekad  poželim dignuti glas, možda vrisnuti da mi je svega dosta ali uspomene me za rukav vuku i  ostajem robinja, okovana lancima kao olovo teškim. Tuga mi siromašna,...

Čudna je ova noć, tako skrovito vreba a ti nekako dalek u svijetu gdje mene baš nimalo nema. Posmatram te tako, te tvoje blage crte lica i oči najdubljih okeana. Prstima poželim da ti dotaknem čelo da bar shvatiš da sam tu i da čeznem za rječima sa tvojih usana, za...

Nekako si došao burno, iznenada i okovao moje noći. Izrezbario si svoje tragove a da nisam ni osjetila. Još i danas se pitam kad je to bilo, a samo je trajalo. Noći duge, rajski mirne, dešavale su se svakodnevno. Kao da je svako jutro cvjetao mirisni jorgovan. Na...

Ponekad ne mogu kontrolisati misli, nekako se čudno talasaju po nebeskom svodu, a suza kao       olakšanje tiho se kotrlja blaga u svom svjetlu. Uzdah mi dođe tako živ i samo moj a misli idu, idu kao da vrište, probijaju zidove, ruše granice. Samo na tren, zapitam se...